Породица и школа су примарни системи дечјег развоја. С тога је педагошки потенцијал родитеља од великог значаја за дете и мора се искористити да би се остварила сарадња у образовно-васпитним установама, где се наставља и даље продубљује дечји развој, каже за Курир доц. др Маша Ђуришић са Високе школе социјалног рада.
– Вредносне оријентације које карактеришу породично васпитање, као и примена његових одређених метода, уједно су и специфичности образовно-васпитног рада у школама, нпр. утицај личног примера родитеља у породици, узора учитеља и наставника, креирање позитивне климе, остваривање добре комуникације са родитељима у породици и учитељима и наставницима у школама, међусобно уважавање и разумевање индивидуалних потреба детета, праћење његових развојних фаза и даље подстицање развоја дечјих способности и др. Усклађени и позитивни односи између породице и школе обезбедиће физички, когнитивни и социо-емоционални развој сваког детета, то јест воде добробитима дечјег живота у сваком сегменту. Породица и школа имају заједнички интерес и заједничким снагама треба и да делују у остваривању тог интереса.
Да ли је сарадња школе и родитеља обавезна?
Начини и облици сарадње породице и школе су у нашој земљи регулисани и правним актима, где су дефинисана права и одговорности учесника образовно-васпитног процеса, односно родитеља и запослених у школи. Један од чланова закона говори о томе да свака школа мора имати програм сарадње са породицом, а аутономија установе се огледа у тој слободи да свака школа у складу са сопственим капацитетима и ресурсима организује на који начин ће се та сарадња одвијати путем различитих активности. Једна од области сарадње породице и школе која је интересантна родитељима јесте управо учешће родитеља у одлучивању у школи. Родитељи могу посредно и непосредно учествовати у одлучивању у школи. Посредно тако што, преко представника родитеља који су у Савету родитеља или у Школском одбору, могу износити своје сугестије и мишљења које ће после ти представници пренети Стручним телима, док се непосредно могу укључити кроз комуникацију на родитељским састанцима или на саветодавним и индивидуалним разговорима, преносити школском особљу одређене сугестије.
Зашто је важна сарадња између школе и родитеља?
– Битно је нагласити да су резултати бројних истраживања указали на предности и позитивне ефекте учешће родитеља у животу и раду школе. Тако, адекватно учешће родитеља значајно позитивно утиче на школска постигнућа ученика, посвећеност школи и школским обавезама, социјалне односе у школи, придржавање школских правила, школску климу, успешан рад школе и др. Такође, развијање позитивног односа, засновано на поштовању родитеља од стране школе и школског особља, доприноси томе да родитељи осете да имају подршку, што их оснажује да учествују у заједничком раду са децом. Виши степен укључености родитеља у живот и рад школе доприноси бољем односу наставника према родитељима и њиховом опажању родитељске сарадње са њима као позитивне.
Често у свакодневној пракси, у области сарадње породице и школе, постоје баријере и незадовољство. Како то превазићи?
– Школа развијањем позитивне климе и неговањем отворености према родитељима може дати свој допринос и суштина јесте у томе да се изгради добар однос, поверење и узајамно уважавање у том односу. Наиме, када родитељи препознају да су школа и школско особље спремни да саслушају њихове потребе, да усагласе интересе, онда можемо говорити о успешној сарадњи породице и школе. С друге стране, наставници и сви они који се баве децом морају континуирано радити на својим вештинама, пре свега комуникације и саветовања, а родитељи опет морају бити спремни да саслушају професионалце и оне које раде са децом. Можемо рећи да на неки начин родитељи јесу стручњаци за своју децу, а наставници су професионалци и стручњаци за образовање деце, па уколико се ускладе и имају отворен став једни према другима, онда можемо говорити о позитивним исходима развоја деце.
Шта би био “задатак” школе?
– Школа треба да подстиче родитеље да долазе редовно на родитељске састанке, да их позива на отворена врата, да има слуха за њихове потребе и интересовања, да их укључује у волонтерске активности, у организацију приредби, представа и сл, а са друге стране, родитељи треба да се одазивају на позиве школе, да се интересују за оно што се дешава у животу и раду школе, да се активно укључе у различите активности школе. Када деца виде да су њихови родитељи активни учесници и да доприносе њиховом образовању онда ће и деца схватити поруку о важности образовања и наравно све ће то водити позитивним исходима развоја и унапређењу образовног успеха, социјалног понашања, когнитивног развоја и др.
Извор: Курир – https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4315638/savet-strucnjaka-saradnja-porodice-i-skole-za-optimalan-razvoj-svakog-deteta
